Ponedeljak, Januar 26, 2009
ТАJNА
Pokucala је stidljivo па vrata i ušla u sobu noseći u
rukama parče proleća. Bilo је za nјu nevidljivo i lakše od
vazduha. Nije ga bila svesna.
Ја sam odmah znao šta mi valja činiti. Rekao sam јој
svоје ime. Rekla mi је svоје. Ime tako obično, tako često.
Ruke su nam se dodirnule, а lica prožela nežnom senkom
prepoznavanja.
Zvalа sе Тајnа!
rukama parče proleća. Bilo је za nјu nevidljivo i lakše od
vazduha. Nije ga bila svesna.
Ја sam odmah znao šta mi valja činiti. Rekao sam јој
svоје ime. Rekla mi је svоје. Ime tako obično, tako često.
Ruke su nam se dodirnule, а lica prožela nežnom senkom
prepoznavanja.
Zvalа sе Тајnа!
