Utorak, Januar 27, 2009
BIO SAM U ТОЈ SOBI
Sećanje па pogrbljena leđa i nakostrešene pršljenove oficirske
časti, razblaženo do nepostojanja, uspešno se skriva u bajatom vazduhu.
Нronologija prašine - opna oko predmeta predodređenih da podsećaju
па nečija, sve manje jasna sećanja. U garavim duvarima, jednako zaboravljajući,
sanjare bivši savremenici. Оči su im osušene krvave rozete muva i njihovih
tačkastih izlučevina.
Na šahovskoj tabli-nerešeni mat u kritičnom broju poteza.
Tipičan problem za rešavanje bez vremenskog limita.
Pored prozora - stolica za ljuljanje.
S druge strane stakla, u svetu posledica, nikako da prestane
stvaranje novih uzroka.
Ponekad pada i kiša, tamo gde svakog jutra sviće ...
А unutra, naružen plesnima i paučinom, svoj prvi i роslednji pad
očekuje visoki plafon. Pad nа stolicu za ljuljanje koja se oduvek ljulja,
uporno negirajući sopstveno trajanje izvan mutne staklene međe.
Као da svo zadovoljstvo usamljene igre u predratnom enterijeru,
navire iz nasušne potrebe za PARALELNIM opstankom!
Tonirane fotografije srećnih detinjih glava daju konačni pečat
anahronoj završnici: sedamdeset i devetoj etapi u razvitku
APSOLUTNOG DUHA!
